Sigurni znaci da je vlaga u ku\u0107i<\/strong><\/h2>\n\n\n\nVlaga u ku\u0107i te\u0161ko da se ne primeti, posebno kad ve\u0107 imamo i bu\u0111 po zidovima. Sigurni znakovi su:<\/p>\n\n\n\n
\n- Miris \u2013 prostorija u kojoj su prisutne vlaga i bu\u0111 ima specifi\u010dan neprijatan memljiv miris;<\/li>\n\n\n\n
- tamne mrlje na zidovima koje vremenom prerastaju u \u017eu\u0107kaste i braon fleke;<\/li>\n\n\n\n
- promena boje maltera;<\/li>\n\n\n\n
- crne fleke koje se \u0161ire iz uglova ili ispod prozora;<\/li>\n\n\n\n
- podizanje ili lju\u0161tenje boje sa zida ili tapeta koja se uvija od zida;<\/li>\n\n\n\n
- hladni unutra\u0161nji zidovi;<\/li>\n\n\n\n
- prekomerna kondenzacija na prozorima.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako nastaje bu\u0111?<\/strong><\/h2>\n\n\n\nBu\u0111 i plesan su, kao deo prirodnog okru\u017eenja, svuda. Njihove spore su prisutne u vazduhu. Medicinska zajednica podeljena je po pitanju konkretne opasnosti od plesni, ali \u010dinjenica je da ima ljudi sa alergijama koji su osetljivi na bu\u0111 i kod kojih mo\u017ee do\u0107i do respiratornih bolesti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\nDa bi se stvorila bu\u0111 potrebni su odre\u0111eni uslovi:<\/p>\n\n\n\n
\n- Prisustvo plesni,<\/li>\n\n\n\n
- povr\u0161ina gde pra\u0161ina, prljav\u0161tina ili organska materija mo\u017ee da se akumulira;<\/li>\n\n\n\n
- vlaga.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Samo prisustvo vla\u017enog vazduha ne podsti\u010de rast bu\u0111i, \u010dak iako je relativna vla\u017enost vazduha (RH) ve\u0107a od optimalne tj. ve\u0107a od 65%. Potrebno je da RH bude vi\u0161a od 80% i da je u kontaktu sa nekom povr\u0161inom na kojoj mogu da se nakupe organske materije<\/strong>. Pogre\u0161no je verovanje da se radi samo o povr\u0161inama poput papira i drveta. Bu\u0111 mo\u017ee da se stvori i na tepihu i name\u0161taju, na primer.<\/p>\n\n\n\nSpore plesni se kroz kretanje vazduha prenose do povr\u0161ina i kroz unutra\u0161njost \u0161upljina. Bu\u0111 se na \u010distim i suvim materijalima, kada do\u0111u u dodir sa vodom, razvija u roku od 48 sati. Prema tome, jedina efikasna strategija za kontrolu bu\u0111i jeste preko kontrole vlage<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n![\"Pojava](\"https:\/\/izolacija.rs\/wp-content\/uploads\/vlaga-na-zidu.jpg\")
<\/a>Pojava vlage na zidu<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nKontrola vlage kao efikasna borba protiv pojave bu\u0111i<\/strong><\/h3>\n\n\n\nVlaga u ku\u0107i osim stvaranju bu\u0111i pogoduje i bakterijama, grinjama i insektima. Vi\u0161ak vlage u toplotnoj izolaciji mo\u017ee da smanji njenu efikasnost za \u010dak 50%<\/strong>. Zbog toga vlaga mora da se kontroli\u0161e.<\/p>\n\n\n\nO tome treba brinuti prilikom planiranja i projektovanja<\/strong>, bilo da se gradi novi ili renovira postoje\u0107i objekat. Da bi se spre\u010dilo da se vlaga i bu\u0111 pojave u objektu potrebno je spre\u010diti nekontrolisano kretanje vazduha, smanjiti vla\u017enost vazduha u unutra\u0161njosti objekta, smanjiti difuziju vodene pare kroz zidove i krov, birati materijale sa odgovaraju\u0107im vodopropusnim karakteristikama, pobrinuti se da se voda odvodi od objekta, da se postavi odgovaraju\u0107a hidroizolacija podzemnih delova objekta<\/a>.<\/p>\n\n\n\nOtkud bu\u0111 i vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h2>\n\n\n\nNeplaniranje propisne ventilacije prilikom projektovanja, fu\u0161erisanje i gre\u0161ke pri izvo\u0111enju, kori\u0161\u0107enje neadekvatnih materijala radi u\u0161tede. Sve su to razlozi zbog kojih se danas i u novim objektima javljaju vlaga i bu\u0111. Vlaga u unutra\u0161njost objekta mo\u017ee da u\u0111e na nekoliko na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n
\n- Atmosferska vlaga<\/strong> \u2013 Ki\u0161a mo\u017ee da u\u0111e kroz krovove koji proki\u0161njavaju, spojeve oko otvora za dimnjak i krovne prozore, za\u010depljene ili o\u0161te\u0107ene oluke, preko terasa, kroz zidove koji propu\u0161taju i vrata i prozore koji lo\u0161e dihtuju. \u010cak i male i golim okom nevidljive pukotine mogu da dovedu do toga da se jave vlaga i bu\u0111.<\/li>\n\n\n\n
- Kapilarna vlaga<\/a><\/strong> \u2013 Kod prostorija u prizemlju i podrumima \u010desto je prisutna vlaga na dnu zida koja se postepeno penje. \u010ce\u0161\u0107e se de\u0161ava kod starijih objekata gde su zidovi direktno na tlu. Voda se iz tla \u201epenje\u201c kapilarnim putem. Kod novijih objekata se ovo de\u0161ava kada do\u0111e do o\u0161te\u0107enja hidroizolacije temelja i zidova.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Materijali kojima gradimo objekte su u odre\u0111enoj meri porozni. Imaju prisutne sitne pore i kapilare u svojoj strukturi, neki manje, neki vi\u0161e. Zahvaljuju\u0107i tim kapilarima vlaga ima mogu\u0107nost da se kre\u0107e kroz zidove.<\/p>\n\n\n\n
\n- Kondenzaciona vlaga<\/strong> je naj\u010de\u0161\u0107i oblik pojave vlage sa kojim se mo\u017ee izboriti i bez velikih investicija.<\/li>\n\n\n\n
- Vlaga od aktivnosti ljudi.<\/strong> Ova vrsta je prisutna stalno \u2013 disanje, kuvanje, tu\u0161iranje, su\u0161enje ode\u0107e, ku\u0107ni ljubimci i sobne biljke. Prekomerna vlaga u vazduhu dovodi do kondenzacije \u0161to izaziva probleme i omogu\u0107ava pojavu bu\u0111i.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako se stvara vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h3>\n\n\n\nVlaga u ku\u0107i se zahvaljuju\u0107i vodenoj pari javlja zbog kretanja vazduha, difuzije kroz materijale, prenosa toplote, aktivnosti ljudi unutar prostora \u2013 kuvanje, tu\u0161iranje, itd.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak 98% vodene pare kre\u0107e se zahvaljuju\u0107i kretanju vazduha<\/strong> tj. zbog vazdu\u0161nih strujanja. To samo zna\u010di da se prenos vlage de\u0161ava lako i brzo. Vazduh se prirodno kre\u0107e najkra\u0107om dostupnom putanjom iz oblasti visokog pritiska u oblasti ni\u017eeg pritiska. Dakle, vazduh se kre\u0107e kroz dostupne otvore pa tako i kroz neplanirane rupe i pukotine. Zbog toga je efikasan na\u010din kontrole vlage onemogu\u0107avanje kretanja vazduha neplaniranim putevima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n![\"Pojava](\"https:\/\/izolacija.rs\/wp-content\/uploads\/vlaga-i-budj-pored-prozora.jpg\")
<\/a>Pojava bu\u0111i pored prozora<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nVlaga koja nastaje zahvaljuju\u0107i kretanju vazduha se stvara brzo. S druge strane difuzija kroz materijale i prenos toplote su mnogo sporiji procesi pri kojima se stvara vlaga. To ipak ne zna\u010di da su zanemarljivi. Gra\u0111evinski materijali za izgradnju objekata ne mogu u potpunosti da zaustave difuziju, ali je ve\u0107ina u velikoj meri usporava. S druge starne izolovanje objekata smanjuje prenos ili protok toplote<\/strong>, pa samim tim i stvaranje vlage u ovom procesu. Tako da je jedan od prvih koraka u borbi s vlagom i pojavom bu\u0111i, adekvatna izolacija objekta<\/strong>.<\/p>\n\n\n\nKondenzacija<\/strong><\/h4>\n\n\n\nKao posledica velike razlike izme\u0111u spolja\u0161nje temperature zida (zimi pogotovu) i unutra\u0161nje temperature dolazi do kondenzacije vlage u vazduhu. Topli vazduh se naglo hladi pa dolazi do oro\u0161avanja \u2013 skupljanja kapljica na povr\u0161ini zida. Na tako vla\u017enoj i hladnoj podlozi dolazi do pojave bu\u0111i<\/strong>.<\/p>\n\n\n\nMesta na kojima se pojavljuje oro\u0161avanje su naj\u010de\u0161\u0107e uglovi (\u0107o\u0161kovi) prostorija, mesta spoja greda i zidova i nadprozornici.<\/p>\n\n\n\n
Relativna vla\u017enost (RH) vazduha<\/strong> predstavlja koli\u010dinu vlage u vazduhu u odnosu na maksimalnu koli\u010dinu vlage koju vazduh mo\u017ee da zadr\u017ei na istoj temperaturi. Kada se vazduh zagreva pove\u0107ava se sposobnost zadr\u017eavanja vlage u njemu. Suprotno tome, kada se vazduh hladi sposobnost zadr\u017eavanja vlage u njemu se smanjuje. Tada dolazi do stvaranja kondenzacije.<\/p>\n\n\n\n\u201eTa\u010dka rose\u201c <\/strong>predstavlja temperaturu i koncentraciju vlage u vazduhu pri kojoj vodena para po\u010dinje da se kondenzuje. U toj situaciji se koli\u010dina vlage koju vazduh vi\u0161e ne mo\u017ee da zadr\u017ei kondenzuje na prvoj hladnoj povr\u0161ini na koju nai\u0111e<\/strong>. Ako je to unutar spolja\u0161njeg zida, rezultat je mokra izolacija koja gubi svoja svojstva, na primer.<\/p>\n\n\n\nKontrola vlage<\/strong><\/h2>\n\n\n\nKontrola vlage je dakle odgovor na pitanje kako spre\u010diti da se vlaga i bu\u0111 nastane u ku\u0107i. Koje mere preduzeti zavisi od klimatskih uslova koji vladaju na lokaciji gde je objekat, ali i od toga kako je izgra\u0111en.<\/p>\n\n\n\n
Kontrola vlage u objektu, osim kontrolisanog kretanja vazduha, podrazumeva i kontrolu temperature i sadr\u017eaja vlage. Da bi se smanjila verovatno\u0107a nastanka kondenzacije relativna vla\u017enost vazduha treba da se odr\u017eava na nivou izme\u0111u 30 i 60%<\/strong>. <\/p>\n\n\n\nKako se kontroli\u0161e vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n\n- Upotreba izduvne ventilacije;<\/li>\n\n\n\n
- ugradnja kvalitetne izolacije i termo stolarije<\/a>;<\/li>\n\n\n\n
- kori\u0161\u0107enje apsorbera vlage i klima ure\u0111aja sa tim da se vodi ra\u010duna da se isti odr\u017eavaju pravilno;<\/li>\n\n\n\n
- uraditi podove jer betonski podovi prekriveni etisonima (\u0161to se \u010desto mo\u017ee videti u starijim seoskim ku\u0107ama) su idealni da se na njima skupe vlaga i bu\u0111;<\/li>\n\n\n\n
- obezbediti da nema nepredvi\u0111enih rupa na i unutar objekta jer \u010dak i kroz malu pukotinu na zidu dolazi do curenja vazduha, gubitka toplote i mogu\u0107nosti stvaranja vlage;<\/li>\n\n\n\n
- provetravanje \u2013 zimi izbegavati luftiranje \u201ena kip\u201c. Najbolje je napraviti promaju i istovremeno otvoriti sve prozore i vrata u trajanju do 5 minuta. Tako se obezbedi potpuna razmena vazduha gde se vla\u017eni vazduh u sobama me\u0161a sa hladnim i suvim spolja\u0161njim vazduhom.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako se boriti sa prekomernom kondenzacijom?<\/strong><\/h3>\n\n\n\nKondenzacija je jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih uzroka zbog kojih se javljaju vlaga u ku\u0107i i bu\u0111. Kako do kondenzacije dolazi zbog pove\u0107ane vla\u017enosti vazduha i velike temperaturne razlike, smanjivanje relativne vla\u017enosti u prostorijama zna\u010dajno uti\u010de na njeno smanjenje.<\/p>\n\n\n\n
Borba protiv kondenzacije nekad ne mora da zahteva ve\u0107a ulaganja. Najbolja je ugradnja ventilacije koja pri tom i prikuplja vlagu i izduvava je napolje<\/strong>, a ne na tavan, plus dobra izolacija. Nekad je i izbegavanje su\u0161enja ve\u0161a u zatvorenom, na primer, dovoljno da se uti\u010de na smanjenje pojave kondenzacije, vlage i bu\u0111i.<\/p>\n\n\n\n![\"Uklanjanje](\"https:\/\/izolacija.rs\/wp-content\/uploads\/vlaga-i-budj-uklanjanje.jpg\")
<\/a>Uklanjanje bu\u0111i sa zida<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nMere koje poma\u017eu protiv kondenzacije:<\/strong><\/h4>\n\n\n\n\n- Obezbediti cirkulaciju vazduha u prostorijama \u2013 obezbediti provetravanje;<\/li>\n\n\n\n
- postaviti velike komade name\u0161taja tako da ne blokiraju put strujanja vazduha i da budu odmaknuti od zida; <\/li>\n\n\n\n
- ugraditi kvalitetnu stolariju<\/a> \u2013 aluminijumski profili sa termoprekidima, PVC prozori, prozori u kombinaciji drvo-aluminijum;<\/li>\n\n\n\n
- ugraditi niskoemisiona stakla koja imaju ni\u017ei kojeficijent prenosa toplote;<\/li>\n\n\n\n
- velika vlaga u prostoriji odnosno prevelika RH uspe\u0161no se re\u0161ava pomo\u0107u apsorbera vlage i kalcijum hlorida koji se sipa u njih kada RH prelazi 65%. Apsorberi su ne\u0161kodljivi i preporu\u010dljivo je da se koriste tokom cele godine;<\/li>\n\n\n\n
- kre\u010denje poma\u017ee tamo gde su vlaga i bu\u0111. Pre bojenja zidova nanesu se premazi protiv stvaranja bu\u0111i<\/strong>, a postoje i moderni termo nano premazi koji formiraju tanak film na zidu i zagrevaju zid za \u010dak do 5\u00b0C. Neki od ovih vrsta premaza efikasni su i tamo gde je RH preko 90%. Pre nano\u0161enja zidovi treba dobro da se operu dezifenkcionim sredstvom (slu\u017ei i varikina), ali nije potrebna druga priprema jer mogu da se nanose i preko stare boje.<\/li>\n\n\n\n
- bojenje zidova<\/a> akrilnim bojama \u2013 neke vrste akrilnih boja su vodootprona za\u0161tita koja, osim \u0161to \u010dini boju perivom i dugotrajnijom, \u010dini je i otpornom na kondenzaciju. Ovo je preporu\u010dljivo gde je velika vla\u017enost ili nema mogu\u0107nosti za provetravanje;<\/li>\n\n\n\n
- obezbe\u0111ivaje od atmosferskih uticaja \u2013 zaptivanje oko spojeva oko vrata i prozora.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Vlaga i bu\u0111 u podrumu<\/strong><\/h3>\n\n\n\nPodzemni delovi objekta = potencijalni problemi sa vlagom.<\/p>\n\n\n\n
Kako nastaje bu\u0111?<\/strong><\/h2>\n\n\n\nBu\u0111 i plesan su, kao deo prirodnog okru\u017eenja, svuda. Njihove spore su prisutne u vazduhu. Medicinska zajednica podeljena je po pitanju konkretne opasnosti od plesni, ali \u010dinjenica je da ima ljudi sa alergijama koji su osetljivi na bu\u0111 i kod kojih mo\u017ee do\u0107i do respiratornih bolesti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\nDa bi se stvorila bu\u0111 potrebni su odre\u0111eni uslovi:<\/p>\n\n\n\n
\n- Prisustvo plesni,<\/li>\n\n\n\n
- povr\u0161ina gde pra\u0161ina, prljav\u0161tina ili organska materija mo\u017ee da se akumulira;<\/li>\n\n\n\n
- vlaga.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Samo prisustvo vla\u017enog vazduha ne podsti\u010de rast bu\u0111i, \u010dak iako je relativna vla\u017enost vazduha (RH) ve\u0107a od optimalne tj. ve\u0107a od 65%. Potrebno je da RH bude vi\u0161a od 80% i da je u kontaktu sa nekom povr\u0161inom na kojoj mogu da se nakupe organske materije<\/strong>. Pogre\u0161no je verovanje da se radi samo o povr\u0161inama poput papira i drveta. Bu\u0111 mo\u017ee da se stvori i na tepihu i name\u0161taju, na primer.<\/p>\n\n\n\nSpore plesni se kroz kretanje vazduha prenose do povr\u0161ina i kroz unutra\u0161njost \u0161upljina. Bu\u0111 se na \u010distim i suvim materijalima, kada do\u0111u u dodir sa vodom, razvija u roku od 48 sati. Prema tome, jedina efikasna strategija za kontrolu bu\u0111i jeste preko kontrole vlage<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n<\/a>Pojava vlage na zidu<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nKontrola vlage kao efikasna borba protiv pojave bu\u0111i<\/strong><\/h3>\n\n\n\nVlaga u ku\u0107i osim stvaranju bu\u0111i pogoduje i bakterijama, grinjama i insektima. Vi\u0161ak vlage u toplotnoj izolaciji mo\u017ee da smanji njenu efikasnost za \u010dak 50%<\/strong>. Zbog toga vlaga mora da se kontroli\u0161e.<\/p>\n\n\n\nO tome treba brinuti prilikom planiranja i projektovanja<\/strong>, bilo da se gradi novi ili renovira postoje\u0107i objekat. Da bi se spre\u010dilo da se vlaga i bu\u0111 pojave u objektu potrebno je spre\u010diti nekontrolisano kretanje vazduha, smanjiti vla\u017enost vazduha u unutra\u0161njosti objekta, smanjiti difuziju vodene pare kroz zidove i krov, birati materijale sa odgovaraju\u0107im vodopropusnim karakteristikama, pobrinuti se da se voda odvodi od objekta, da se postavi odgovaraju\u0107a hidroizolacija podzemnih delova objekta<\/a>.<\/p>\n\n\n\nOtkud bu\u0111 i vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h2>\n\n\n\nNeplaniranje propisne ventilacije prilikom projektovanja, fu\u0161erisanje i gre\u0161ke pri izvo\u0111enju, kori\u0161\u0107enje neadekvatnih materijala radi u\u0161tede. Sve su to razlozi zbog kojih se danas i u novim objektima javljaju vlaga i bu\u0111. Vlaga u unutra\u0161njost objekta mo\u017ee da u\u0111e na nekoliko na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n
\n- Atmosferska vlaga<\/strong> \u2013 Ki\u0161a mo\u017ee da u\u0111e kroz krovove koji proki\u0161njavaju, spojeve oko otvora za dimnjak i krovne prozore, za\u010depljene ili o\u0161te\u0107ene oluke, preko terasa, kroz zidove koji propu\u0161taju i vrata i prozore koji lo\u0161e dihtuju. \u010cak i male i golim okom nevidljive pukotine mogu da dovedu do toga da se jave vlaga i bu\u0111.<\/li>\n\n\n\n
- Kapilarna vlaga<\/a><\/strong> \u2013 Kod prostorija u prizemlju i podrumima \u010desto je prisutna vlaga na dnu zida koja se postepeno penje. \u010ce\u0161\u0107e se de\u0161ava kod starijih objekata gde su zidovi direktno na tlu. Voda se iz tla \u201epenje\u201c kapilarnim putem. Kod novijih objekata se ovo de\u0161ava kada do\u0111e do o\u0161te\u0107enja hidroizolacije temelja i zidova.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Materijali kojima gradimo objekte su u odre\u0111enoj meri porozni. Imaju prisutne sitne pore i kapilare u svojoj strukturi, neki manje, neki vi\u0161e. Zahvaljuju\u0107i tim kapilarima vlaga ima mogu\u0107nost da se kre\u0107e kroz zidove.<\/p>\n\n\n\n
\n- Kondenzaciona vlaga<\/strong> je naj\u010de\u0161\u0107i oblik pojave vlage sa kojim se mo\u017ee izboriti i bez velikih investicija.<\/li>\n\n\n\n
- Vlaga od aktivnosti ljudi.<\/strong> Ova vrsta je prisutna stalno \u2013 disanje, kuvanje, tu\u0161iranje, su\u0161enje ode\u0107e, ku\u0107ni ljubimci i sobne biljke. Prekomerna vlaga u vazduhu dovodi do kondenzacije \u0161to izaziva probleme i omogu\u0107ava pojavu bu\u0111i.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako se stvara vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h3>\n\n\n\nVlaga u ku\u0107i se zahvaljuju\u0107i vodenoj pari javlja zbog kretanja vazduha, difuzije kroz materijale, prenosa toplote, aktivnosti ljudi unutar prostora \u2013 kuvanje, tu\u0161iranje, itd.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak 98% vodene pare kre\u0107e se zahvaljuju\u0107i kretanju vazduha<\/strong> tj. zbog vazdu\u0161nih strujanja. To samo zna\u010di da se prenos vlage de\u0161ava lako i brzo. Vazduh se prirodno kre\u0107e najkra\u0107om dostupnom putanjom iz oblasti visokog pritiska u oblasti ni\u017eeg pritiska. Dakle, vazduh se kre\u0107e kroz dostupne otvore pa tako i kroz neplanirane rupe i pukotine. Zbog toga je efikasan na\u010din kontrole vlage onemogu\u0107avanje kretanja vazduha neplaniranim putevima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n<\/a>Pojava bu\u0111i pored prozora<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nVlaga koja nastaje zahvaljuju\u0107i kretanju vazduha se stvara brzo. S druge strane difuzija kroz materijale i prenos toplote su mnogo sporiji procesi pri kojima se stvara vlaga. To ipak ne zna\u010di da su zanemarljivi. Gra\u0111evinski materijali za izgradnju objekata ne mogu u potpunosti da zaustave difuziju, ali je ve\u0107ina u velikoj meri usporava. S druge starne izolovanje objekata smanjuje prenos ili protok toplote<\/strong>, pa samim tim i stvaranje vlage u ovom procesu. Tako da je jedan od prvih koraka u borbi s vlagom i pojavom bu\u0111i, adekvatna izolacija objekta<\/strong>.<\/p>\n\n\n\nKondenzacija<\/strong><\/h4>\n\n\n\nKao posledica velike razlike izme\u0111u spolja\u0161nje temperature zida (zimi pogotovu) i unutra\u0161nje temperature dolazi do kondenzacije vlage u vazduhu. Topli vazduh se naglo hladi pa dolazi do oro\u0161avanja \u2013 skupljanja kapljica na povr\u0161ini zida. Na tako vla\u017enoj i hladnoj podlozi dolazi do pojave bu\u0111i<\/strong>.<\/p>\n\n\n\nMesta na kojima se pojavljuje oro\u0161avanje su naj\u010de\u0161\u0107e uglovi (\u0107o\u0161kovi) prostorija, mesta spoja greda i zidova i nadprozornici.<\/p>\n\n\n\n
Relativna vla\u017enost (RH) vazduha<\/strong> predstavlja koli\u010dinu vlage u vazduhu u odnosu na maksimalnu koli\u010dinu vlage koju vazduh mo\u017ee da zadr\u017ei na istoj temperaturi. Kada se vazduh zagreva pove\u0107ava se sposobnost zadr\u017eavanja vlage u njemu. Suprotno tome, kada se vazduh hladi sposobnost zadr\u017eavanja vlage u njemu se smanjuje. Tada dolazi do stvaranja kondenzacije.<\/p>\n\n\n\n\u201eTa\u010dka rose\u201c <\/strong>predstavlja temperaturu i koncentraciju vlage u vazduhu pri kojoj vodena para po\u010dinje da se kondenzuje. U toj situaciji se koli\u010dina vlage koju vazduh vi\u0161e ne mo\u017ee da zadr\u017ei kondenzuje na prvoj hladnoj povr\u0161ini na koju nai\u0111e<\/strong>. Ako je to unutar spolja\u0161njeg zida, rezultat je mokra izolacija koja gubi svoja svojstva, na primer.<\/p>\n\n\n\nKontrola vlage<\/strong><\/h2>\n\n\n\nKontrola vlage je dakle odgovor na pitanje kako spre\u010diti da se vlaga i bu\u0111 nastane u ku\u0107i. Koje mere preduzeti zavisi od klimatskih uslova koji vladaju na lokaciji gde je objekat, ali i od toga kako je izgra\u0111en.<\/p>\n\n\n\n
Kontrola vlage u objektu, osim kontrolisanog kretanja vazduha, podrazumeva i kontrolu temperature i sadr\u017eaja vlage. Da bi se smanjila verovatno\u0107a nastanka kondenzacije relativna vla\u017enost vazduha treba da se odr\u017eava na nivou izme\u0111u 30 i 60%<\/strong>. <\/p>\n\n\n\nKako se kontroli\u0161e vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n\n- Upotreba izduvne ventilacije;<\/li>\n\n\n\n
- ugradnja kvalitetne izolacije i termo stolarije<\/a>;<\/li>\n\n\n\n
- kori\u0161\u0107enje apsorbera vlage i klima ure\u0111aja sa tim da se vodi ra\u010duna da se isti odr\u017eavaju pravilno;<\/li>\n\n\n\n
- uraditi podove jer betonski podovi prekriveni etisonima (\u0161to se \u010desto mo\u017ee videti u starijim seoskim ku\u0107ama) su idealni da se na njima skupe vlaga i bu\u0111;<\/li>\n\n\n\n
- obezbediti da nema nepredvi\u0111enih rupa na i unutar objekta jer \u010dak i kroz malu pukotinu na zidu dolazi do curenja vazduha, gubitka toplote i mogu\u0107nosti stvaranja vlage;<\/li>\n\n\n\n
- provetravanje \u2013 zimi izbegavati luftiranje \u201ena kip\u201c. Najbolje je napraviti promaju i istovremeno otvoriti sve prozore i vrata u trajanju do 5 minuta. Tako se obezbedi potpuna razmena vazduha gde se vla\u017eni vazduh u sobama me\u0161a sa hladnim i suvim spolja\u0161njim vazduhom.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako se boriti sa prekomernom kondenzacijom?<\/strong><\/h3>\n\n\n\nKondenzacija je jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih uzroka zbog kojih se javljaju vlaga u ku\u0107i i bu\u0111. Kako do kondenzacije dolazi zbog pove\u0107ane vla\u017enosti vazduha i velike temperaturne razlike, smanjivanje relativne vla\u017enosti u prostorijama zna\u010dajno uti\u010de na njeno smanjenje.<\/p>\n\n\n\n
Borba protiv kondenzacije nekad ne mora da zahteva ve\u0107a ulaganja. Najbolja je ugradnja ventilacije koja pri tom i prikuplja vlagu i izduvava je napolje<\/strong>, a ne na tavan, plus dobra izolacija. Nekad je i izbegavanje su\u0161enja ve\u0161a u zatvorenom, na primer, dovoljno da se uti\u010de na smanjenje pojave kondenzacije, vlage i bu\u0111i.<\/p>\n\n\n\n<\/a>Uklanjanje bu\u0111i sa zida<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\nMere koje poma\u017eu protiv kondenzacije:<\/strong><\/h4>\n\n\n\n\n- Obezbediti cirkulaciju vazduha u prostorijama \u2013 obezbediti provetravanje;<\/li>\n\n\n\n
- postaviti velike komade name\u0161taja tako da ne blokiraju put strujanja vazduha i da budu odmaknuti od zida; <\/li>\n\n\n\n
- ugraditi kvalitetnu stolariju<\/a> \u2013 aluminijumski profili sa termoprekidima, PVC prozori, prozori u kombinaciji drvo-aluminijum;<\/li>\n\n\n\n
- ugraditi niskoemisiona stakla koja imaju ni\u017ei kojeficijent prenosa toplote;<\/li>\n\n\n\n
- velika vlaga u prostoriji odnosno prevelika RH uspe\u0161no se re\u0161ava pomo\u0107u apsorbera vlage i kalcijum hlorida koji se sipa u njih kada RH prelazi 65%. Apsorberi su ne\u0161kodljivi i preporu\u010dljivo je da se koriste tokom cele godine;<\/li>\n\n\n\n
- kre\u010denje poma\u017ee tamo gde su vlaga i bu\u0111. Pre bojenja zidova nanesu se premazi protiv stvaranja bu\u0111i<\/strong>, a postoje i moderni termo nano premazi koji formiraju tanak film na zidu i zagrevaju zid za \u010dak do 5\u00b0C. Neki od ovih vrsta premaza efikasni su i tamo gde je RH preko 90%. Pre nano\u0161enja zidovi treba dobro da se operu dezifenkcionim sredstvom (slu\u017ei i varikina), ali nije potrebna druga priprema jer mogu da se nanose i preko stare boje.<\/li>\n\n\n\n
- bojenje zidova<\/a> akrilnim bojama \u2013 neke vrste akrilnih boja su vodootprona za\u0161tita koja, osim \u0161to \u010dini boju perivom i dugotrajnijom, \u010dini je i otpornom na kondenzaciju. Ovo je preporu\u010dljivo gde je velika vla\u017enost ili nema mogu\u0107nosti za provetravanje;<\/li>\n\n\n\n
- obezbe\u0111ivaje od atmosferskih uticaja \u2013 zaptivanje oko spojeva oko vrata i prozora.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Vlaga i bu\u0111 u podrumu<\/strong><\/h3>\n\n\n\nPodzemni delovi objekta = potencijalni problemi sa vlagom.<\/p>\n\n\n\n
Da bi se stvorila bu\u0111 potrebni su odre\u0111eni uslovi:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- Prisustvo plesni,<\/li>\n\n\n\n
- povr\u0161ina gde pra\u0161ina, prljav\u0161tina ili organska materija mo\u017ee da se akumulira;<\/li>\n\n\n\n
- vlaga.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Samo prisustvo vla\u017enog vazduha ne podsti\u010de rast bu\u0111i, \u010dak iako je relativna vla\u017enost vazduha (RH) ve\u0107a od optimalne tj. ve\u0107a od 65%. Potrebno je da RH bude vi\u0161a od 80% i da je u kontaktu sa nekom povr\u0161inom na kojoj mogu da se nakupe organske materije<\/strong>. Pogre\u0161no je verovanje da se radi samo o povr\u0161inama poput papira i drveta. Bu\u0111 mo\u017ee da se stvori i na tepihu i name\u0161taju, na primer.<\/p>\n\n\n\n
Spore plesni se kroz kretanje vazduha prenose do povr\u0161ina i kroz unutra\u0161njost \u0161upljina. Bu\u0111 se na \u010distim i suvim materijalima, kada do\u0111u u dodir sa vodom, razvija u roku od 48 sati. Prema tome, jedina efikasna strategija za kontrolu bu\u0111i jeste preko kontrole vlage<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
<\/a>Pojava vlage na zidu<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n Kontrola vlage kao efikasna borba protiv pojave bu\u0111i<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Vlaga u ku\u0107i osim stvaranju bu\u0111i pogoduje i bakterijama, grinjama i insektima. Vi\u0161ak vlage u toplotnoj izolaciji mo\u017ee da smanji njenu efikasnost za \u010dak 50%<\/strong>. Zbog toga vlaga mora da se kontroli\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
O tome treba brinuti prilikom planiranja i projektovanja<\/strong>, bilo da se gradi novi ili renovira postoje\u0107i objekat. Da bi se spre\u010dilo da se vlaga i bu\u0111 pojave u objektu potrebno je spre\u010diti nekontrolisano kretanje vazduha, smanjiti vla\u017enost vazduha u unutra\u0161njosti objekta, smanjiti difuziju vodene pare kroz zidove i krov, birati materijale sa odgovaraju\u0107im vodopropusnim karakteristikama, pobrinuti se da se voda odvodi od objekta, da se postavi odgovaraju\u0107a hidroizolacija podzemnih delova objekta<\/a>.<\/p>\n\n\n\n
Otkud bu\u0111 i vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Neplaniranje propisne ventilacije prilikom projektovanja, fu\u0161erisanje i gre\u0161ke pri izvo\u0111enju, kori\u0161\u0107enje neadekvatnih materijala radi u\u0161tede. Sve su to razlozi zbog kojih se danas i u novim objektima javljaju vlaga i bu\u0111. Vlaga u unutra\u0161njost objekta mo\u017ee da u\u0111e na nekoliko na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n
- \n
- Atmosferska vlaga<\/strong> \u2013 Ki\u0161a mo\u017ee da u\u0111e kroz krovove koji proki\u0161njavaju, spojeve oko otvora za dimnjak i krovne prozore, za\u010depljene ili o\u0161te\u0107ene oluke, preko terasa, kroz zidove koji propu\u0161taju i vrata i prozore koji lo\u0161e dihtuju. \u010cak i male i golim okom nevidljive pukotine mogu da dovedu do toga da se jave vlaga i bu\u0111.<\/li>\n\n\n\n
- Kapilarna vlaga<\/a><\/strong> \u2013 Kod prostorija u prizemlju i podrumima \u010desto je prisutna vlaga na dnu zida koja se postepeno penje. \u010ce\u0161\u0107e se de\u0161ava kod starijih objekata gde su zidovi direktno na tlu. Voda se iz tla \u201epenje\u201c kapilarnim putem. Kod novijih objekata se ovo de\u0161ava kada do\u0111e do o\u0161te\u0107enja hidroizolacije temelja i zidova.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Materijali kojima gradimo objekte su u odre\u0111enoj meri porozni. Imaju prisutne sitne pore i kapilare u svojoj strukturi, neki manje, neki vi\u0161e. Zahvaljuju\u0107i tim kapilarima vlaga ima mogu\u0107nost da se kre\u0107e kroz zidove.<\/p>\n\n\n\n
- \n
- Kondenzaciona vlaga<\/strong> je naj\u010de\u0161\u0107i oblik pojave vlage sa kojim se mo\u017ee izboriti i bez velikih investicija.<\/li>\n\n\n\n
- Vlaga od aktivnosti ljudi.<\/strong> Ova vrsta je prisutna stalno \u2013 disanje, kuvanje, tu\u0161iranje, su\u0161enje ode\u0107e, ku\u0107ni ljubimci i sobne biljke. Prekomerna vlaga u vazduhu dovodi do kondenzacije \u0161to izaziva probleme i omogu\u0107ava pojavu bu\u0111i.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako se stvara vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Vlaga u ku\u0107i se zahvaljuju\u0107i vodenoj pari javlja zbog kretanja vazduha, difuzije kroz materijale, prenosa toplote, aktivnosti ljudi unutar prostora \u2013 kuvanje, tu\u0161iranje, itd.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak 98% vodene pare kre\u0107e se zahvaljuju\u0107i kretanju vazduha<\/strong> tj. zbog vazdu\u0161nih strujanja. To samo zna\u010di da se prenos vlage de\u0161ava lako i brzo. Vazduh se prirodno kre\u0107e najkra\u0107om dostupnom putanjom iz oblasti visokog pritiska u oblasti ni\u017eeg pritiska. Dakle, vazduh se kre\u0107e kroz dostupne otvore pa tako i kroz neplanirane rupe i pukotine. Zbog toga je efikasan na\u010din kontrole vlage onemogu\u0107avanje kretanja vazduha neplaniranim putevima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n
<\/a>Pojava bu\u0111i pored prozora<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n Vlaga koja nastaje zahvaljuju\u0107i kretanju vazduha se stvara brzo. S druge strane difuzija kroz materijale i prenos toplote su mnogo sporiji procesi pri kojima se stvara vlaga. To ipak ne zna\u010di da su zanemarljivi. Gra\u0111evinski materijali za izgradnju objekata ne mogu u potpunosti da zaustave difuziju, ali je ve\u0107ina u velikoj meri usporava. S druge starne izolovanje objekata smanjuje prenos ili protok toplote<\/strong>, pa samim tim i stvaranje vlage u ovom procesu. Tako da je jedan od prvih koraka u borbi s vlagom i pojavom bu\u0111i, adekvatna izolacija objekta<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
Kondenzacija<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
Kao posledica velike razlike izme\u0111u spolja\u0161nje temperature zida (zimi pogotovu) i unutra\u0161nje temperature dolazi do kondenzacije vlage u vazduhu. Topli vazduh se naglo hladi pa dolazi do oro\u0161avanja \u2013 skupljanja kapljica na povr\u0161ini zida. Na tako vla\u017enoj i hladnoj podlozi dolazi do pojave bu\u0111i<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n
Mesta na kojima se pojavljuje oro\u0161avanje su naj\u010de\u0161\u0107e uglovi (\u0107o\u0161kovi) prostorija, mesta spoja greda i zidova i nadprozornici.<\/p>\n\n\n\n
Relativna vla\u017enost (RH) vazduha<\/strong> predstavlja koli\u010dinu vlage u vazduhu u odnosu na maksimalnu koli\u010dinu vlage koju vazduh mo\u017ee da zadr\u017ei na istoj temperaturi. Kada se vazduh zagreva pove\u0107ava se sposobnost zadr\u017eavanja vlage u njemu. Suprotno tome, kada se vazduh hladi sposobnost zadr\u017eavanja vlage u njemu se smanjuje. Tada dolazi do stvaranja kondenzacije.<\/p>\n\n\n\n
\u201eTa\u010dka rose\u201c <\/strong>predstavlja temperaturu i koncentraciju vlage u vazduhu pri kojoj vodena para po\u010dinje da se kondenzuje. U toj situaciji se koli\u010dina vlage koju vazduh vi\u0161e ne mo\u017ee da zadr\u017ei kondenzuje na prvoj hladnoj povr\u0161ini na koju nai\u0111e<\/strong>. Ako je to unutar spolja\u0161njeg zida, rezultat je mokra izolacija koja gubi svoja svojstva, na primer.<\/p>\n\n\n\n
Kontrola vlage<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Kontrola vlage je dakle odgovor na pitanje kako spre\u010diti da se vlaga i bu\u0111 nastane u ku\u0107i. Koje mere preduzeti zavisi od klimatskih uslova koji vladaju na lokaciji gde je objekat, ali i od toga kako je izgra\u0111en.<\/p>\n\n\n\n
Kontrola vlage u objektu, osim kontrolisanog kretanja vazduha, podrazumeva i kontrolu temperature i sadr\u017eaja vlage. Da bi se smanjila verovatno\u0107a nastanka kondenzacije relativna vla\u017enost vazduha treba da se odr\u017eava na nivou izme\u0111u 30 i 60%<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n
Kako se kontroli\u0161e vlaga u ku\u0107i?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
- \n
- Upotreba izduvne ventilacije;<\/li>\n\n\n\n
- ugradnja kvalitetne izolacije i termo stolarije<\/a>;<\/li>\n\n\n\n
- kori\u0161\u0107enje apsorbera vlage i klima ure\u0111aja sa tim da se vodi ra\u010duna da se isti odr\u017eavaju pravilno;<\/li>\n\n\n\n
- uraditi podove jer betonski podovi prekriveni etisonima (\u0161to se \u010desto mo\u017ee videti u starijim seoskim ku\u0107ama) su idealni da se na njima skupe vlaga i bu\u0111;<\/li>\n\n\n\n
- obezbediti da nema nepredvi\u0111enih rupa na i unutar objekta jer \u010dak i kroz malu pukotinu na zidu dolazi do curenja vazduha, gubitka toplote i mogu\u0107nosti stvaranja vlage;<\/li>\n\n\n\n
- provetravanje \u2013 zimi izbegavati luftiranje \u201ena kip\u201c. Najbolje je napraviti promaju i istovremeno otvoriti sve prozore i vrata u trajanju do 5 minuta. Tako se obezbedi potpuna razmena vazduha gde se vla\u017eni vazduh u sobama me\u0161a sa hladnim i suvim spolja\u0161njim vazduhom.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Kako se boriti sa prekomernom kondenzacijom?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Kondenzacija je jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih uzroka zbog kojih se javljaju vlaga u ku\u0107i i bu\u0111. Kako do kondenzacije dolazi zbog pove\u0107ane vla\u017enosti vazduha i velike temperaturne razlike, smanjivanje relativne vla\u017enosti u prostorijama zna\u010dajno uti\u010de na njeno smanjenje.<\/p>\n\n\n\n
Borba protiv kondenzacije nekad ne mora da zahteva ve\u0107a ulaganja. Najbolja je ugradnja ventilacije koja pri tom i prikuplja vlagu i izduvava je napolje<\/strong>, a ne na tavan, plus dobra izolacija. Nekad je i izbegavanje su\u0161enja ve\u0161a u zatvorenom, na primer, dovoljno da se uti\u010de na smanjenje pojave kondenzacije, vlage i bu\u0111i.<\/p>\n\n\n\n
<\/a>Uklanjanje bu\u0111i sa zida<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n Mere koje poma\u017eu protiv kondenzacije:<\/strong><\/h4>\n\n\n\n
- \n
- Obezbediti cirkulaciju vazduha u prostorijama \u2013 obezbediti provetravanje;<\/li>\n\n\n\n
- postaviti velike komade name\u0161taja tako da ne blokiraju put strujanja vazduha i da budu odmaknuti od zida; <\/li>\n\n\n\n
- ugraditi kvalitetnu stolariju<\/a> \u2013 aluminijumski profili sa termoprekidima, PVC prozori, prozori u kombinaciji drvo-aluminijum;<\/li>\n\n\n\n
- ugraditi niskoemisiona stakla koja imaju ni\u017ei kojeficijent prenosa toplote;<\/li>\n\n\n\n
- velika vlaga u prostoriji odnosno prevelika RH uspe\u0161no se re\u0161ava pomo\u0107u apsorbera vlage i kalcijum hlorida koji se sipa u njih kada RH prelazi 65%. Apsorberi su ne\u0161kodljivi i preporu\u010dljivo je da se koriste tokom cele godine;<\/li>\n\n\n\n
- kre\u010denje poma\u017ee tamo gde su vlaga i bu\u0111. Pre bojenja zidova nanesu se premazi protiv stvaranja bu\u0111i<\/strong>, a postoje i moderni termo nano premazi koji formiraju tanak film na zidu i zagrevaju zid za \u010dak do 5\u00b0C. Neki od ovih vrsta premaza efikasni su i tamo gde je RH preko 90%. Pre nano\u0161enja zidovi treba dobro da se operu dezifenkcionim sredstvom (slu\u017ei i varikina), ali nije potrebna druga priprema jer mogu da se nanose i preko stare boje.<\/li>\n\n\n\n
- bojenje zidova<\/a> akrilnim bojama \u2013 neke vrste akrilnih boja su vodootprona za\u0161tita koja, osim \u0161to \u010dini boju perivom i dugotrajnijom, \u010dini je i otpornom na kondenzaciju. Ovo je preporu\u010dljivo gde je velika vla\u017enost ili nema mogu\u0107nosti za provetravanje;<\/li>\n\n\n\n
- obezbe\u0111ivaje od atmosferskih uticaja \u2013 zaptivanje oko spojeva oko vrata i prozora.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
Vlaga i bu\u0111 u podrumu<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Podzemni delovi objekta = potencijalni problemi sa vlagom.<\/p>\n\n\n\n
- Vlaga od aktivnosti ljudi.<\/strong> Ova vrsta je prisutna stalno \u2013 disanje, kuvanje, tu\u0161iranje, su\u0161enje ode\u0107e, ku\u0107ni ljubimci i sobne biljke. Prekomerna vlaga u vazduhu dovodi do kondenzacije \u0161to izaziva probleme i omogu\u0107ava pojavu bu\u0111i.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Kapilarna vlaga<\/a><\/strong> \u2013 Kod prostorija u prizemlju i podrumima \u010desto je prisutna vlaga na dnu zida koja se postepeno penje. \u010ce\u0161\u0107e se de\u0161ava kod starijih objekata gde su zidovi direktno na tlu. Voda se iz tla \u201epenje\u201c kapilarnim putem. Kod novijih objekata se ovo de\u0161ava kada do\u0111e do o\u0161te\u0107enja hidroizolacije temelja i zidova.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
- Atmosferska vlaga<\/strong> \u2013 Ki\u0161a mo\u017ee da u\u0111e kroz krovove koji proki\u0161njavaju, spojeve oko otvora za dimnjak i krovne prozore, za\u010depljene ili o\u0161te\u0107ene oluke, preko terasa, kroz zidove koji propu\u0161taju i vrata i prozore koji lo\u0161e dihtuju. \u010cak i male i golim okom nevidljive pukotine mogu da dovedu do toga da se jave vlaga i bu\u0111.<\/li>\n\n\n\n