{"id":901,"date":"2019-04-15T08:37:00","date_gmt":"2019-04-15T07:37:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dc-sirmium.rs\/?p=901"},"modified":"2022-07-15T08:40:15","modified_gmt":"2022-07-15T07:40:15","slug":"susvojina-i-zajednicka-svojina-pravite-li-razliku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nekretninesorak.rs\/?p=901","title":{"rendered":"Susvojina i zajedni\u010dka svojina \u2013 pravite li razliku?"},"content":{"rendered":"\n\n\n

Susvojina i<\/em><\/strong>zajedni\u010dka svojina<\/em><\/strong> se u mnogome razlikuju a ono \u0161to im je zajedni\u010dko jeste pravo svojine dva ili vi\u0161e lica na jednoj stvari (u na\u0161em slu\u010daju \u2013 nekretnini) koja nije fizi\u010dki podeljena. <\/p>\n\n\n\n

Kako se postaje suvlasnik a kako zajedni\u010dar? \u0160ta to zna\u010di za upravljanje i raspolaganje nekretninom, da li je potrebna saglasnost za prodaju, ko i kada ima pravo pre\u010de kupovine\u2026? <\/h4>\n\n\n\n

Slede odgovori na ova i jo\u0161 neka pitanja koja nam \u017eivot \u010desto name\u0107e\u2026<\/p>\n\n\n\n

\u0160TA JE SUSVOJINA?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O susvojini na nekretnini govorimo kad postoji pravo svojine<\/em> dva ili vi\u0161e lica na<\/em> istoj nepokretnosti koja nije fizi\u010dki podeljena<\/em>. Podeljeno je pravo svojine<\/em><\/strong>, a svako od suvlasnika ima odre\u0111en, tzv. idealni deo<\/strong>, prikazan razlomkom ili procentom. <\/p>\n\n\n\n

Recimo, nasledili ste<\/em> stan sa jo\u0161 dvoje ro\u0111aka, a u listu nepokretnosti, svako od vas je upisan kao vlasnik 1\/3 te nekretnine. \u0160ta delite sa familijom? Kvadrate? Ne!<\/strong> Delite pravo svojine<\/em> na stanu koji nije fizi\u010dki podeljen. Svako od vas ima deo tog prava<\/em>, izra\u017een razlomkom i zato ste vi \u2013 SUVLASNICI.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

KAKO NASTAJE SUSVOJINA?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee nastati na osnovu zakona ili pravnog posla<\/em><\/strong>: ugovorom o kupoprodaji,  poklonu,<\/em> razmeni,<\/em> deobi zajedni\u010dke imovine,<\/em>testamentom ili sudskom odlukom.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ukoliko suvlasni\u010dki delovi nisu odre\u0111eni, pretpostavlja se da su jednaki.<\/p>\n\n\n\n

\u0160TA JE ZAJEDNI\u010cKA SVOJINA?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Karateristika zajedni\u010dke svojine je u tome \u0161to udeli<\/em><\/strong> dva ili vi\u0161e lica koja imaju svojinu na istoj, nepodeljenoj nepokretnosti, <\/em>nisu odre\u0111eni<\/em><\/strong>. To zna\u010di da zajedni\u010dari nemaju ni realno ni idealno<\/strong> izra\u017een svoj udeo u zajedni\u010dkoj imovini.<\/p>\n\n\n\n

Najupe\u010datljiviji primer zajedni\u010dke imovine je ona koja se sti\u010de radom (direktnim ili<\/em> posrednim) u toku trajanja zajednice \u017eivota u braku<\/a><\/em>, a bra\u010dni drugovi imaju status ZAJEDNI\u010cARA. <\/strong>Njihovi udeli u zajedni\u010dkoj imovini nisu unapred odre\u0111eni, ali su odredivi, tako da u slu\u010daju potrebe zajedni\u010dka imovina ste\u010dena u braku mo\u017ee biti podeljena.<\/p>\n\n\n\n

KAKO NASTAJE ZAJEDNI\u010cKA SVOJINA?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Mo\u017ee nastati isklju\u010divo pod uslovima koji su odre\u0111eni zakonom,<\/em><\/strong> pa tako imamo \u010detiri oblika<\/em><\/strong> zajedni\u010dke svojine:<\/p>\n\n\n\n