Koliko su vlaga u kući i buđ zaista opasni po zdravlje ljudi izaziva polemike u medicinskom svetu. Ono što je sigurno je da prostorije u kojima postoje ne mirišu prijatno. Kao i da zidovi prekriveni požutelim flekama sa kojih se često ljušti boja i uglovi iz kojih se šire crnim prekrivene površine definitvno nisu lep prizor.
Kada su vlaga i buđ uveliko vidljivi tražimo načine kako da ih uklonimo. Najbolje bi bilo da sprečimo njihovo pojavljivanje. Zato smo vam spremili odgovore na pitanja kako se boriti protiv vlage i buđi i još važnije kako sprečiti njihovu pojavu.
Sigurni znaci da je vlaga u kući
Vlaga u kući teško da se ne primeti, posebno kad već imamo i buđ po zidovima. Sigurni znakovi su:
- Miris – prostorija u kojoj su prisutne vlaga i buđ ima specifičan neprijatan memljiv miris;
- tamne mrlje na zidovima koje vremenom prerastaju u žućkaste i braon fleke;
- promena boje maltera;
- crne fleke koje se šire iz uglova ili ispod prozora;
- podizanje ili ljuštenje boje sa zida ili tapeta koja se uvija od zida;
- hladni unutrašnji zidovi;
- prekomerna kondenzacija na prozorima.
Kako nastaje buđ?
Buđ i plesan su, kao deo prirodnog okruženja, svuda. Njihove spore su prisutne u vazduhu. Medicinska zajednica podeljena je po pitanju konkretne opasnosti od plesni, ali činjenica je da ima ljudi sa alergijama koji su osetljivi na buđ i kod kojih može doći do respiratornih bolesti.
Da bi se stvorila buđ potrebni su određeni uslovi:
- Prisustvo plesni,
- površina gde prašina, prljavština ili organska materija može da se akumulira;
- vlaga.
Samo prisustvo vlažnog vazduha ne podstiče rast buđi, čak iako je relativna vlažnost vazduha (RH) veća od optimalne tj. veća od 65%. Potrebno je da RH bude viša od 80% i da je u kontaktu sa nekom površinom na kojoj mogu da se nakupe organske materije. Pogrešno je verovanje da se radi samo o površinama poput papira i drveta. Buđ može da se stvori i na tepihu i nameštaju, na primer.
Spore plesni se kroz kretanje vazduha prenose do površina i kroz unutrašnjost šupljina. Buđ se na čistim i suvim materijalima, kada dođu u dodir sa vodom, razvija u roku od 48 sati. Prema tome, jedina efikasna strategija za kontrolu buđi jeste preko kontrole vlage.
Kontrola vlage kao efikasna borba protiv pojave buđi
Vlaga u kući osim stvaranju buđi pogoduje i bakterijama, grinjama i insektima. Višak vlage u toplotnoj izolaciji može da smanji njenu efikasnost za čak 50%. Zbog toga vlaga mora da se kontroliše.
O tome treba brinuti prilikom planiranja i projektovanja, bilo da se gradi novi ili renovira postojeći objekat. Da bi se sprečilo da se vlaga i buđ pojave u objektu potrebno je sprečiti nekontrolisano kretanje vazduha, smanjiti vlažnost vazduha u unutrašnjosti objekta, smanjiti difuziju vodene pare kroz zidove i krov, birati materijale sa odgovarajućim vodopropusnim karakteristikama, pobrinuti se da se voda odvodi od objekta, da se postavi odgovarajuća hidroizolacija podzemnih delova objekta.
Otkud buđ i vlaga u kući?
Neplaniranje propisne ventilacije prilikom projektovanja, fušerisanje i greške pri izvođenju, korišćenje neadekvatnih materijala radi uštede. Sve su to razlozi zbog kojih se danas i u novim objektima javljaju vlaga i buđ. Vlaga u unutrašnjost objekta može da uđe na nekoliko načina:
- Atmosferska vlaga – Kiša može da uđe kroz krovove koji prokišnjavaju, spojeve oko otvora za dimnjak i krovne prozore, začepljene ili oštećene oluke, preko terasa, kroz zidove koji propuštaju i vrata i prozore koji loše dihtuju. Čak i male i golim okom nevidljive pukotine mogu da dovedu do toga da se jave vlaga i buđ.
- Kapilarna vlaga – Kod prostorija u prizemlju i podrumima često je prisutna vlaga na dnu zida koja se postepeno penje. Češće se dešava kod starijih objekata gde su zidovi direktno na tlu. Voda se iz tla „penje“ kapilarnim putem. Kod novijih objekata se ovo dešava kada dođe do oštećenja hidroizolacije temelja i zidova.
Materijali kojima gradimo objekte su u određenoj meri porozni. Imaju prisutne sitne pore i kapilare u svojoj strukturi, neki manje, neki više. Zahvaljujući tim kapilarima vlaga ima mogućnost da se kreće kroz zidove.
- Kondenzaciona vlaga je najčešći oblik pojave vlage sa kojim se može izboriti i bez velikih investicija.
- Vlaga od aktivnosti ljudi. Ova vrsta je prisutna stalno – disanje, kuvanje, tuširanje, sušenje odeće, kućni ljubimci i sobne biljke. Prekomerna vlaga u vazduhu dovodi do kondenzacije što izaziva probleme i omogućava pojavu buđi.
Kako se stvara vlaga u kući?
Vlaga u kući se zahvaljujući vodenoj pari javlja zbog kretanja vazduha, difuzije kroz materijale, prenosa toplote, aktivnosti ljudi unutar prostora – kuvanje, tuširanje, itd.
Čak 98% vodene pare kreće se zahvaljujući kretanju vazduha tj. zbog vazdušnih strujanja. To samo znači da se prenos vlage dešava lako i brzo. Vazduh se prirodno kreće najkraćom dostupnom putanjom iz oblasti visokog pritiska u oblasti nižeg pritiska. Dakle, vazduh se kreće kroz dostupne otvore pa tako i kroz neplanirane rupe i pukotine. Zbog toga je efikasan način kontrole vlage onemogućavanje kretanja vazduha neplaniranim putevima.
Vlaga koja nastaje zahvaljujući kretanju vazduha se stvara brzo. S druge strane difuzija kroz materijale i prenos toplote su mnogo sporiji procesi pri kojima se stvara vlaga. To ipak ne znači da su zanemarljivi. Građevinski materijali za izgradnju objekata ne mogu u potpunosti da zaustave difuziju, ali je većina u velikoj meri usporava. S druge starne izolovanje objekata smanjuje prenos ili protok toplote, pa samim tim i stvaranje vlage u ovom procesu. Tako da je jedan od prvih koraka u borbi s vlagom i pojavom buđi, adekvatna izolacija objekta.
Kondenzacija
Kao posledica velike razlike između spoljašnje temperature zida (zimi pogotovu) i unutrašnje temperature dolazi do kondenzacije vlage u vazduhu. Topli vazduh se naglo hladi pa dolazi do orošavanja – skupljanja kapljica na površini zida. Na tako vlažnoj i hladnoj podlozi dolazi do pojave buđi.
Mesta na kojima se pojavljuje orošavanje su najčešće uglovi (ćoškovi) prostorija, mesta spoja greda i zidova i nadprozornici.
Relativna vlažnost (RH) vazduha predstavlja količinu vlage u vazduhu u odnosu na maksimalnu količinu vlage koju vazduh može da zadrži na istoj temperaturi. Kada se vazduh zagreva povećava se sposobnost zadržavanja vlage u njemu. Suprotno tome, kada se vazduh hladi sposobnost zadržavanja vlage u njemu se smanjuje. Tada dolazi do stvaranja kondenzacije.
„Tačka rose“ predstavlja temperaturu i koncentraciju vlage u vazduhu pri kojoj vodena para počinje da se kondenzuje. U toj situaciji se količina vlage koju vazduh više ne može da zadrži kondenzuje na prvoj hladnoj površini na koju naiđe. Ako je to unutar spoljašnjeg zida, rezultat je mokra izolacija koja gubi svoja svojstva, na primer.
Kontrola vlage
Kontrola vlage je dakle odgovor na pitanje kako sprečiti da se vlaga i buđ nastane u kući. Koje mere preduzeti zavisi od klimatskih uslova koji vladaju na lokaciji gde je objekat, ali i od toga kako je izgrađen.
Kontrola vlage u objektu, osim kontrolisanog kretanja vazduha, podrazumeva i kontrolu temperature i sadržaja vlage. Da bi se smanjila verovatnoća nastanka kondenzacije relativna vlažnost vazduha treba da se održava na nivou između 30 i 60%.
Kako se kontroliše vlaga u kući?
- Upotreba izduvne ventilacije;
- ugradnja kvalitetne izolacije i termo stolarije;
- korišćenje apsorbera vlage i klima uređaja sa tim da se vodi računa da se isti održavaju pravilno;
- uraditi podove jer betonski podovi prekriveni etisonima (što se često može videti u starijim seoskim kućama) su idealni da se na njima skupe vlaga i buđ;
- obezbediti da nema nepredviđenih rupa na i unutar objekta jer čak i kroz malu pukotinu na zidu dolazi do curenja vazduha, gubitka toplote i mogućnosti stvaranja vlage;
- provetravanje – zimi izbegavati luftiranje „na kip“. Najbolje je napraviti promaju i istovremeno otvoriti sve prozore i vrata u trajanju do 5 minuta. Tako se obezbedi potpuna razmena vazduha gde se vlažni vazduh u sobama meša sa hladnim i suvim spoljašnjim vazduhom.
Kako se boriti sa prekomernom kondenzacijom?
Kondenzacija je jedan od najčešćih uzroka zbog kojih se javljaju vlaga u kući i buđ. Kako do kondenzacije dolazi zbog povećane vlažnosti vazduha i velike temperaturne razlike, smanjivanje relativne vlažnosti u prostorijama značajno utiče na njeno smanjenje.
Borba protiv kondenzacije nekad ne mora da zahteva veća ulaganja. Najbolja je ugradnja ventilacije koja pri tom i prikuplja vlagu i izduvava je napolje, a ne na tavan, plus dobra izolacija. Nekad je i izbegavanje sušenja veša u zatvorenom, na primer, dovoljno da se utiče na smanjenje pojave kondenzacije, vlage i buđi.
Mere koje pomažu protiv kondenzacije:
- Obezbediti cirkulaciju vazduha u prostorijama – obezbediti provetravanje;
- postaviti velike komade nameštaja tako da ne blokiraju put strujanja vazduha i da budu odmaknuti od zida;
- ugraditi kvalitetnu stolariju – aluminijumski profili sa termoprekidima, PVC prozori, prozori u kombinaciji drvo-aluminijum;
- ugraditi niskoemisiona stakla koja imaju niži kojeficijent prenosa toplote;
- velika vlaga u prostoriji odnosno prevelika RH uspešno se rešava pomoću apsorbera vlage i kalcijum hlorida koji se sipa u njih kada RH prelazi 65%. Apsorberi su neškodljivi i preporučljivo je da se koriste tokom cele godine;
- krečenje pomaže tamo gde su vlaga i buđ. Pre bojenja zidova nanesu se premazi protiv stvaranja buđi, a postoje i moderni termo nano premazi koji formiraju tanak film na zidu i zagrevaju zid za čak do 5°C. Neki od ovih vrsta premaza efikasni su i tamo gde je RH preko 90%. Pre nanošenja zidovi treba dobro da se operu dezifenkcionim sredstvom (služi i varikina), ali nije potrebna druga priprema jer mogu da se nanose i preko stare boje.
- bojenje zidova akrilnim bojama – neke vrste akrilnih boja su vodootprona zaštita koja, osim što čini boju perivom i dugotrajnijom, čini je i otpornom na kondenzaciju. Ovo je preporučljivo gde je velika vlažnost ili nema mogućnosti za provetravanje;
- obezbeđivaje od atmosferskih uticaja – zaptivanje oko spojeva oko vrata i prozora.
Vlaga i buđ u podrumu
Podzemni delovi objekta = potencijalni problemi sa vlagom.
Podrum i temelji moraju da se pravilno izoluju. Više o tome pročitajte u tekstu o izolaciji podruma.
Potrebno je preduzeti mere da se objekat obezbedi od uticaja vlage spolja i da se unutar podruma kontroliše vlaga:
- Objekat treba da ima oluke, slivnike i trotoare, po mogućstvu i drenažne kanale kako bi se kišnica odvodila dalje od objekta;
- ispod ulaznog praga postaviti zaptivku kao bi se sprečio prodor vazduha;
- hidroizolacija temeljnih zidova kako bi se sprečila apsorbcija vlage iz zemlje kapilarnim delovanjem;
Vlaga u kući – zaključak
Vlaga u kući i buđ u prostorima gde provodimo vreme makar i kratko nisu prijatan prizor ni za oko, ni za nos, a nisu dobri ni za zdravlje. Razlozi što se javljaju zavise od klimatksih uslova i kvaliteta izgradnje samog objekta.
Vlaga se širi zahvaljujući kretanju i razmeni vazduha, a temperaturna razlika dovodi do povećanja relativne vlažosti u objektu. Što je veća RH veća je i vlažnost i opasnost od pojave vlage i stvaranja buđi. Kad se na to doda činjenica da se spore plesni prenose vazduhom do površina gde im pogoduje rast, a zahvaljujući čak i malim rupama, dolazi se do zaključka da je u borbi protiv vlage najbolje pozabaviti se kontrolom kretanja vlage, temperature i sadržaja vlage u vazduhu.
Neke mere zahtevaju ozbiljna ulaganja u kvalitetnu ventilaciju, izolaciju i stolariju, a neke često provetravanje i izbegavanje sušenja veša unutra, na primer.
Ana Glišić, d.i.g.
IZVOR: izolacija.rs