Opšte je pravilo da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac, odnosno prenosilac prava svojine na objektu. Dakle, u slučaju prenosa prava svojine na objektu po osnovu ugovora o prodaji, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, iako u praksi, najčešće, ekonomski teret tog poreza snosi kupac.
U slučajevima kada je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac, odnosno prenosilac, lice na koje je preneto apsolutno pravo, jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava.
Lice na koje je preneto apsolutno pravo, koje se ugovorom obavezalo da plati porez na prenos apsolutnih prava, jemči solidarno za plaćanje tog poreza.
Dakle, u slučaju kada se pravo svojine na objektu prenosi po osnovu ugovora o prodaji, prodavac je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, a kupac je supsidijarni jemac, odnosno solidarni jemac – ako se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava.
S tim u vezi, i u slučaju kada se kupac obaveže ugovorom da plati porez na prenos apsolutnih prava, prodavac ostaje obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, a kupac stiče svojstvo solidarnog jemca.
Kada je kupac supsidijarni jemac (kada se nije ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava), u tom slučaju nadležni poreski organ može da naplati porez od njega tek ako prvobitno nije uspeo da se naplati od prodavca, tj. obveznika.
Kada je kupac solidarni jemac (tj, kada se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava), u tom slučaju kupac je dužnik istog reda kao i prodavac. Drugim rečima, u ovom slučaju poreski organi mogu da naplate porez od kupca, bez prethodnog pokušaja da porez naplate od prodavca.