Kako kupac ne bi ostao bez imovine koju kupuje od prodavca obavezno treba da zatraži saglasnost odnosno izjavu bračnog druga da u budućnosti neće potraživati nekretninu koja se prodaje, a koja je zajednička bračna imovina. Radi punovažnosti tu izjavu je neophodno overiti kod notara
Bračni drugovi koji su odlučili da se razvedu po pravilu se mnogo lakše, brže i bez velikih problema dogore oko starateljstva nad decom nego oko podele imovine. Kako već tradicionalno u porodicama muškarci gazduju imovinom, žene se tek nakon razvoda susretnu sa činjenicom da nisu gazdarice i da sve ono što su u braku stekle tek moraju da dokazuju. Često to, ako dogovora nema, moraju da čine na sudu, što traje dugo i znači da dok čekaju konačnu odluku moraju da se snalaze za krov nad glavom.
Prema analizama žene na selu su u još težoj situaciji i za njih razvod često znači put na ulicu. Jer, podaci pokazuju da je svega 12 odsto žena na selu, vlasnica kuće u kojima žive, a samo njih 16 odsto ima imovinu nad zemljom.
Tokom bračne zajednice, žena i muž stiču zajedničku imovinu, a zakonska pretpostavka je da su udeli supružnika u njoj jednaki, tačnije 50:50 odsto, mada je na sudu moguće dokazivati i drugačije… Kod zajedničke imovine smatra se da je pravo svojine na određenoj nepokretnosti upisano na oba supružnika, čak i onda kada je upis u katastar izvršen samo na jednog od njih, pod uslovom da nema odluke suda ili pismenog sporazuma o deobi. To, pak, znači da zajedničkom imovinom upravljaju i raspolažu oba bračna druga, ali često u praksi to nije tako. Za vlasnika imovine kada dođe do razvoda sebe smatra onaj koji je upisan u katastar iako je reč o zajedničkoj imovini stečenoj tokom bračne zajednice.
Od 1. jula 2018. godine to više nije tako i niko neće moći sebe smatrati jedinim vlasnikom imovine stečene tokom bračne zajednice. Naime, zajedničku svojinu Katastar nepokretnosti upisuje na osnovu izvoda iz matične knjige venčanih automatski kao zajedničku, osim u slučaju kada se uz ispravu koju je dostavio javni beležnik ili sud dostavi i izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već o posebnoj imovini jednog od njih. Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je tek sva četvrta nekretnina u Srbiji u stopostotnom vlasništvu žena, a još 11 procenata je u mešovitom posedu.
Imovina stečena u braku i do sada po zakonu bila je tretirana kao zajednička, ali u praksi se često dešavalo da se kao vlasnik upiše samo muškarac, pa su žene u slučaju razvoda morale da prolaze kroz dugotrajne parnice da bi dokazale svoj udeo u vlasništvu. Sve to je nepotrebno trošilo vreme i sredstva svih učesnika u postupku, pa i suda.
Sada, niti može suprug niti supruga bez saglasnosti druge strane da samostalno odluči da proda imovinu koja je stečena u braku. Čak i ukoliko se to dogodi, zaključeni ugovor o prodaji nekretnine automatski se poništava i kupac ostaje bez nje. Kako kupac ne bi ostao bez imovine koju kupuje od prodavca obavezno treba da zatraži saglasnost odnosno izjavu bračnog druga da u budućnosti neće potraživati nekretninu koja se prodaje, a koja je zajednička bračna imovina. Tu potvrdu je takođe neophodno overiti kod notara, kako bi ona bila punovažna.
Tek posle deobe zajedničke imovine svaki bračni partner može da svojim udelom slobodno raspolaže, budući da to onda predstavlja njegovu posebno imovinu koja više nije u režimu zajedničke.
Izvor: www.paragraf.rs