Šta ako podstanar ne plaća kiriju i neće da napusti stan?
„Daću ti sutra, baš sam krenuo da uplatim, kasni mi plata, plaćao sam detetu ekskurziju“, nejavljanje na telefon, samo su neki od izgovora koje nesavesni podstanari koriste da izbegnu plaćanje kirije. Povodom oglasa za stan javio se mlađi čovek, na razgledanje je doveo dete, a stanodavac iz Beograda je, uz pomisao je pred njim ozbiljan porodični čovek, pristao da mu izda stan. Kako su pre desetak godina „srpski običaji“ nalagali, stan je izdao „na reč“ i bez ugovora. Stanar je prvo prestao da plaća račune za komunalije, a zatim i kiriju. Na pozive se nije javljao, a kada bi vlasnik stana došao na vrata, uvek bi ga dočekala druga osoba, nekad je to bila „sestra“, a češće „brat“ ili „rođak“. Nakon isteka otkaznog roka, stanodavac je podigao tužbu, ali stanar nije dolazio na ročišta. Uz dogovor sa advokatom stanodavac je došao u svoj stan, poneo je vlasnički list, ušao i spakovao podstanarove stvari.
U međuvremenu, stanar je stigao u društvu svojih prijatelja koji su fizički izbacili vlasnika iz stana. Policija je ubrzo došla, videla vlasnički list, ali odbila da reaguje. Zakupac se pozivao na nekakva stanarska prava, a policija je otišla uz opravdanje da nisu nadležni. Agonija je trajala skoro godinu dana, bez plaćanja kirije i računa, kada je već bila isključena voda i struja, stanar je svojevoljno napustio stan, prethodno ga ogulivši do zidova. Tužba nije dala nikakve rezultate, a štetu za ruiniran stan i neplaćene račune morao je da pokrije stanodavac.
Šta kaže zakon?
Osnovno što ljudi treba da znaju jeste da NE POSTOJI ZAŠTIĆENI STANAR, a stanarsko pravo moglo se steći, odnosno naslediti za stan u privatnoj svojini do 1973. godine. Zakon koji je važio do decembra 2016. takođe nije prepoznavao pojam zaštićenog stanara.
Novi „Zakon o stanovanju i održavanju zgrada“ stupio je na snagu pre Nove godine, doneo je mnoge novine, ali ne i posebnu zaštitu za stanodavce. Naime, zakon u članu 70. predviđa samo sadržaj ugovora o zakupu stana.
Izdavanje stanova je definisano Zakonom o stanovanju iz 1992, koji propisuje otkazni rok do 90, odnosno 120 dana u zimskom periodu. Novi zakon ovo nije menjao.
Šta raditi ako stanar neće da izađe iz stana
Sklopite ugovor s podstanarom. Poznato je da naši ljudi ne skalapaju ugovor kako bi izbegli plaćanje poreza državi, iako obaveza plaćanja poreza ne nastaje potpisivanjem ugovora, već samim činom izdavanja stana. Da bi ugovor bio validan ne mora da se overi kod notara, ali u tom slučaju morate da imate dva svedoka. Ugovor štiti obe strane, stanara i stanodavca. Ono što je važno da znate jeste da BEZ UGOVORA stanar nema zakonsko pravo da bude u vašem stanu, međutim, ni vi nemate dokaz da priložite sudu da vam je u datom periodu osoba zaista bila u stanu. Takođe, podstanar može da vas prijavi za izbegavanje plaćanja poreza. Novi zakon predviđa kazne i preko 50.000 dinara.
Država novim zakonom jeste propisala kazne, ali ne i zaštitu za stanodavce niti za podstanare.
Stanodavac ne može iz stana da izbaci podstanara sve dok traje ugovor o zakupu, osim u slučajevima kada stanar ne ispunjava obaveze iz ugovora, ukoliko uništava stan, ili smeta ostalim stanarima u zgradi. Kad nastanu problemi zakon navodi da je tužba jedini zakonski način za rešavanje problema. Novosadski advokat Veljko Milić iz advokatske kancelarije „Beljanski“ kaže:
“Ukoliko podstanar ne plaća kiriju, niti račune, potrebno je prethodno raskinuti ugovor o zakupu pod uslovima koji su predviđeni Zakonom o obligacionim odnosima ili samim Ugovorom o zakupu.”
Ukoliko se podstanar ne iseli ni nakon raskida ugovora o zakupu, zakupodavac može tužbom zahtevati iseljenje iz stana, a takođe može tražiti i naknadu štete na ime neplaćenih računa i neplaćene zakupnine“.